Опште

Вулканске ерупције нису тако честе, посебно у нашој непосредној околини. Ипак, када се десе, имају далекосежне последице на ваздушни саобраћај, а неке од њих могу утицати како на летење у нашем ваздушном простору, тако и на наше ваздухоплове.

Пример ерупције која је неколико дана пореметила све видове саобраћаја, а нарочито ваздушни саобраћај у Европи и шире, била је ерупција исландског вулкана Еyjafjallajokull, у априлу 2010. године. Утицаји ове ерупције, и из ње насталих облака вулканског пепела, осетили су се и у ваздушном простору Републике Србије.

Многе државе дају смернице за понашање ваздухопловних и других субјеката који могу бити од значаја у опасним ситуацијама контаминације ваздушног простора вулканским пепелом. Смернице су базиране на ICAO документима, пре свега на Volcanic Ash Contingenc y Plan – EUR and NAT Regions, ICAO EUR Doc. 019 / NAT Doc. 006, Part II.

Наше упутство, слично томе, даје генералне смернице за поступање ваздухопловних и других субјеката у Републици Србији у опасној ситуацији која је повезана са присуством вулканског пепела, како у ваздушном простору Републике Србије тако и у ваздушним просторима других земаља у којима се нађу наши ваздухоплови:

Упутство за поступке у случају контаминације ваздушног простора вулканским пепелом
(ДЦВ-ДИР-УП-901АСМ, V3.0 од 27. 12. 2018. године)