Тренутно у свету има око 440 активних нуклеарних електрана. Од тог броја у ширем региону Балкана ради њих 11 са укупно 26 нуклеарних реактора.

 

Ова комплексна постројења су једна од најбезбеднијих на свету. Иако је веома мала, потенцијална опасност од нуклеарних или радиолошких акцидената/радиолошких ванредних ситуација ипак постоји и последице могу бити катастрофалне. Поред свих система заштите, могуће су људске и техничке грешке, а постоји осетљивост ових система и на природне катастрофе као што су поплаве, земљотреси, пожари, екстремни временски услови итд. Катастрофа у Фукушими 2011. године је само последњи озбиљан пример ове врсте.  

 

Утицај ових катастрофа на ваздухоплове, односно ваздухопловне операције, је глобалан и може се десити како у ваздушном простору Републике Србије тако и у ваздушним просторима других земаља у којима се нађу наши ваздухоплови.

 

Чине се интензивни покушаји међународне ваздухопловне заједнице да се, у сарадњи са стручним и специјализованим организацијама из ове области, утврде смернице за понашање ваздухопловних и других субјеката у оваквим ситуацијама. Ипак, ове смернице за још нису конкретизоване. Такође, закључено је да ваздухопловном особљу (разних ваздухопловних организација) које учествује у доношењу одлука у евентуалним кризним ситуацијама ове врсте недостају елементарна знања из ове области.  

 

Стога наше упутство и брошура имају за циљ подизање свести о потреби припреме ваздухопловства за овакву кризну ситуацију и унапређење знања из ове области дајући оквирне смернице и основне информације за поступање ваздухопловних и других субјеката у Републици Србији у опасној ситуацији која је повезана са присуством радиоактивних честица у ваздушном простору:

 

Упутство за поступке ваздухопловних субјеката у случају контаминације ваздушног простора радиоактивним честицама - (Прилог - Дијаграм тока)

(ДЦВ-ДИР-УП-903АСМ, V1.0 од 17. 02. 2016. године)

 

(ДЦВ, Брошура, јули 2015. године)