Trenutno u svetu ima oko 440 aktivnih nuklearnih elektrana. Od tog broja u širem regionu Balkana radi njih 11 sa ukupno 26 nuklearnih reaktora.

 

Ova kompleksna postrojenja su jedna od najbezbednijih na svetu. Iako je veoma mala, potencijalna opasnost od nuklearnih ili radioloških akcidenata/radioloških vanrednih situacija ipak postoji i posledice mogu biti katastrofalne. Pored svih sistema zaštite, moguće su ljudske i tehničke greške, a postoji osetljivost ovih sistema i na prirodne katastrofe kao što su poplave, zemljotresi, požari, ekstremni vremenski uslovi itd. Katastrofa u Fukušimi 2011. godine je samo poslednji ozbiljan primer ove vrste.  

 

Uticaj ovih katastrofa na vazduhoplove, odnosno vazduhoplovne operacije, je globalan i može se desiti kako u vazdušnom prostoru Republike Srbije tako i u vazdušnim prostorima drugih zemalja u kojima se nađu naši vazduhoplovi.

 

Čine se intenzivni pokušaji međunarodne vazduhoplovne zajednice da se, u saradnji sa stručnim i specijalizovanim organizacijama iz ove oblasti, utvrde smernice za ponašanje vazduhoplovnih i drugih subjekata u ovakvim situacijama. Ipak, ove smernice za još nisu konkretizovane. Takođe, zaključeno je da vazduhoplovnom osoblju (raznih vazduhoplovnih organizacija) koje učestvuje u donošenju odluka u eventualnim kriznim situacijama ove vrste nedostaju elementarna znanja iz ove oblasti.  

 

Stoga naše uputstvo i brošura imaju za cilj podizanje svesti o potrebi pripreme vazduhoplovstva za ovakvu kriznu situaciju i unapređenje znanja iz ove oblasti dajući okvirne smernice i osnovne informacije za postupanje vazduhoplovnih i drugih subjekata u Republici Srbiji u opasnoj situaciji koja je povezana sa prisustvom radioaktivnih čestica u vazdušnom prostoru:

 

Uputstvo za postupke vazduhoplovnih subjekata u slučaju kontaminacije vazdušnog prostora radioaktivnim česticama - (Prilog - Dijagram toka)

(DCV-DIR-UP-903ASM, V1.0 od 17. 02. 2016. godine)

 

(DCV, Brošura, juli 2015. godine)