Вести са сајта
У Београду одржана 5. Конференција заједничког комитета ЕСАА
Петак, 17.12.2010.
Министарсво за инфраструктуру и Директорат цивилног ваздухопловства Републике Србије, били су домаћини 5. Конференције заједничког комитета EСAA - Мултилатералног споразума о заједничком ваздухопловном подручју Европе (ЕCАА - European Common Aviation Arеa) који чини 36 земаља потписница овог споразума.
На скупу, први пут организованом у Србији, било је присутно више од четрдесет делегата изЕвропе, односно представника ваздухопловних власти из двадесет земаља потписница EСAA споразума.
Конференцију је отворио државни секретар за ваздушни саобраћај у Министарству за инфраструктуру Миодраг Миљковић.
Србија је напредовала у примени ЕСАА споразума односно у либерализацији авиосаобраћаја, што је један од услова за улазак земље у Европску унију, изјавио је државни секретар за ваздушни саобраћај Миодраг Миљковић, на отварању скупа.
Миљковић је рекао да је Србија у септембру имала контролу експерата Европске комисије, која се односила на примену ЕСАА и да још није стигао извештај који ће показати да је Србија испунила све обавезе из прве фазе тог споразума, као и да смо већ испунили већину захтева из друге фазе.
"Разлика између прве и друге фазе је у слободама које се добијају - у првој фази се доказује да имамо регулативу у вези са споразумом, а када испунимо другу фазу то значи да смо све те прописе и применили у области безбедности, контоле летења, аеродрома и другог", објаснио је он.
Миљковић је казао да су због примене тог споразума у Србију дошле нискотарифне авиокомпаније, које су повећале број летова и снизиле цене карата.
Он је објаснио да Споразум о отвореном небу до сада још није ратификовало неколико земаља чланице ЕУ, међу којима су на пример Грчка и Немачка, што је услов за почетак формалне примене тог споразума, који административно већ примењују све потписнице.
"Главна ствар за Србију ће бити како су у септембру оценили усаглашеност нашег новог Закона о ваздушном саобраћају са споразумом и колико ће на њихову коначну одлуку утицати неколико ствари које Србија у овом тренутку није могла да усагласи", додао је Миљковић.
Шеф Сектора за међународне односе у Европској комисији за транспорт и тржиште Филип Бургел Верне истакао је да ЕСАА представља кључни елемент европске политике Уније према земљама југоисточне Европе, у циљу повећања тржишта.
Он је казао да је у земљама тог региона у последњих пет година повећан авиосаобраћај за 12 одсто, као и да је само у Београду присутно више од 30 авиопревозника.
Директор Директората цивилног ваздухопловства Републике Србије Небојша Старчевић истакао је да је наша земља остварила позитивне резултате у примени споразума, а нарочито ступањем на снагу новог Закона о ваздушном саобраћају 20. октобра ове године.
На годишњем скупу Заједничког комитета ЕСАА, чула су се запажања и очекивања представника ваздухопловних власти из многих еврпских земаља о начину и динамици спровођења овог споразума . Представници Европске комисије представили су укупне резултате до којих су дошли после провера у свих 36 земаља потписница Мултилатералног споразума. Према њиховом мишљењу, спровођење споразума одвија се по плану и по предвиђеним фазама.
На крају састанка, договорено је да се следеће године у Будимпешти одржи 6. Конференција заједничког комитета ЕСАА.
Подсетимо, Европска унија је пројекат о заједничком ваздухопловном подручју Европе почела 2004.године. Његова суштина је да европски ваздушни простор брише националне границе, јер је пре тога, издељеност ваздушног простора имала негативан утицај на ефикасност авиосаобраћаја - авиокомпаније троше више горива, али и време, пошто морају да прођу низ контрола да би стигле то жељене дестинација. ЕСАА споразум, постепено у већини земаља потписница, омогућава слободан приступ ваздухопловном тржишту , а либерализација тржишта, као резултат споразума, омогућава ниже цене карата и већи избор авиопревозника.
Србија је Мултилатерални споразум о заједничком ваздухопловном подручју Европе потписала 2006. године са ЕУ, земљама западног Балкана, Исландом и Норвешком, а српски парламент га је ратификовао 13. маја 2009.године.