Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije 17. marta 2020. godine izdao je Bezbednosnu naredbu 01/2020, koja se odnosi na domaće i strane operatere koji obavljaju međunarodni vanredni avio-prevoz, domaće i strane operatere koji obavljaju nekomercijalno letenje u međunarodnom avio-prevozu, u cilju sprečavanja, širenja i suzbijanja COVID-19Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije 12. marta 2020. godine izdao je Operativno obaveštenje u cilju zaštite, koje nalaže svim operaterima koji obavljaju javni avio-prevoz, da obezbede dovoljnu količinu sredstava za dezinfekciju, a sve u cilju sprečavanja širenja virusa COVID-19 Direktorat je objavio redovne termine sertifikacije za osoblje pregleda obezbedjivanja, rukovodioce za obezbedjivanje u vazduhoplovstvu i instruktore u oblasti obezbedjivanja u vazduhoplovstvu, detaljnije u delu Obezbedjivanje/Sertifikacija 10. januara 2020. godine u "Službenom glasniku RS" objavljeni su Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima, Pravilnik o izmenama i dopuni Pravilnika o potvrdama o obučenosti i sertifikatima osoblja koje obavlja pregled obezbeđivanja i centrima za obuku vazduhoplovnog osoblja u oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu i Pravilnik o zabrani ili ograničenju letenja avio-prevozilaca iz trećih država. Navedeni propisi stupaju na snagu 18. januara, izuzev Pravilnika o bespilotnim vazduhoplovima, koji stupa na snagu 15. februara.   
Trenutno u svetu ima oko 440 aktivnih nuklearnih elektrana. Od tog broja u širem regionu Balkana radi njih 11 sa ukupno 26 nuklearnih reaktora.
 
Ova kompleksna postrojenja su jedna od najbezbednijih na svetu. Iako je veoma mala, potencijalna opasnost od nuklearnih ili radioloških akcidenata/radioloških vanrednih situacija ipak postoji i posledice mogu biti katastrofalne. Pored svih sistema zaštite, moguće su ljudske i tehničke greške, a postoji osetljivost ovih sistema i na prirodne katastrofe kao što su poplave, zemljotresi, požari, ekstremni vremenski uslovi itd. Katastrofa u Fukušimi 2011. godine je samo poslednji ozbiljan primer ove vrste.  
 
Uticaj ovih katastrofa na vazduhoplove, odnosno vazduhoplovne operacije, je globalan i može se desiti kako u vazdušnom prostoru Republike Srbije tako i u vazdušnim prostorima drugih zemalja u kojima se nađu naši vazduhoplovi.
 
Čine se intenzivni pokušaji međunarodne vazduhoplovne zajednice da se, u saradnji sa stručnim i specijalizovanim organizacijama iz ove oblasti, utvrde smernice za ponašanje vazduhoplovnih i drugih subjekata u ovakvim situacijama. Ipak, ove smernice za još nisu konkretizovane. Takođe, zaključeno je da vazduhoplovnom osoblju (raznih vazduhoplovnih organizacija) koje učestvuje u donošenju odluka u eventualnim kriznim situacijama ove vrste nedostaju elementarna znanja iz ove oblasti.  
 
Stoga naše uputstvo i brošura imaju za cilj podizanje svesti o potrebi pripreme vazduhoplovstva za ovakvu kriznu situaciju i unapređenje znanja iz ove oblasti dajući okvirne smernice i osnovne informacije za postupanje vazduhoplovnih i drugih subjekata u Republici Srbiji u opasnoj situaciji koja je povezana sa prisustvom radioaktivnih čestica u vazdušnom prostoru:
 
(DCV-DIR-UP-903ASM, V1.0 od 17. 02. 2016. godine)
 
(DCV, Brošura, juli 2015. godine)